Slobodan Giša Bogunović, Arhitektonska
enciklopedija Beograda XIX I XX veka, Beograd 2005.
Prva knjiga: Arhitektura
Druga knjiga: Arhitekti
Treća knjiga: Pojmovi
Izdavač: Beogradska knjiga
Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX I XX veka je atipični istorijsko-analitički enciklopedijski pregled najrelevantnijh topografskih činjenica, građevina, ambijentalnih celina, ličnosti, pojmova i pojava u graditeljskoj, arhitektonskoj i urbanističkoj kulturi Beograda navedenog razdoblja.
"Sa svoja tri toma, na 1518 stranica i sa nekoliko stotina fotografija i ilustracija, Bogunovićeva Enciklopedija nije zastrašujuće obimna dokumentarna građa, nego bogato, informativno i iznimno zanimljivo štivo, sasvim prijemčivo široj publici. Ona se da čitati i onako “enciklopedijski”, ali i studiozno i kompleksno kao celina, ukrštanjem tema i fragmenata, povezivanjem pojmova, ideja i tumačenja, preklapanjem mesta, događaja, ličnosti i kuća, u sinhronijskom ili dijahronijskom ključu, kako je čitaocu drago. To je olakšano i tečnim spisateljskim stilom, na mahove diskretno poetizovanim tek da se pripitomi ozbiljni “enciklopedijski” kontekst, pa tako nenametljivo začini “beogradskost” teme.
Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka je od onakvih dela bez kojih ne može nijedna ambicioznija evropska varoš i njena kultura, a za kojom je razumljivo žudela i unikalna balkanska metropola."
Vladimir A. Milić
ISBN: 86-8590-114-3
Broj strana:
1518
Povez:
tvrd
Website
http://arh-enc-beograda.yolasite.com/
Slobodan Giša Bogunović, "Ona će doći", pozorišna predstava "Nove osećajnosti"
"Prema autoru teksta i predstave "Ona će doći" Giši Bogunoviću, klasici avangarde Beket i Jonesko su čisti realisti tipa Maksima Gorkog. (...)
Četvoro mladih glumaca Sonja Savić, Mladen Andrejević, Ljuba Todorović i Ivan Rašković imaju hrabrosti da se uhvate ukoštac sa ezoteričnim tekstom mladog filozofa Bogunovića i da, pod rukovodstvom insipratora ovog pozorišta Borke Pavićević izađu smelo pred publiku. U predstavi se oseća da su glumci i muzičari izašli pred nas sa nečim što je nastalo na tamnim stranicama autorove podsvesti, u tišini sobe. Kakva je nova generacija stvaralaca govori i to da taj isti mladi ezoterični mislilac, kad jednom izađe iz sobe, u ovoj predstavi učestvuje lično, sa nečim najjavnijim što u nas postoji - muzikom i pesmom sa bučnih zvučnika koja se obično izvodi u velikim halama. Da li je uopšte mogućno zamisliti Steriju i Nušića da pevaju u svojim predstavama gradske pesme ili predratne šlagere u stilu "belih telefona? Vremena su se zaista promenila... (...)
Ironija je sredstvo ove predstave, a crno-bela estetizantnost njena forma. U njoj je sve lepo u nagoveštajima, marinirano na najurbaniji mogući način, po svemu daleko i do kraja programski suprotstavljeno duhu obližnjeg restorana "Tri šešira" i boemiji sa turske kaldrme. (...)"
Jovan Ćirilov, "Politika", 12. maj 1983.
"Na to nas je podsetila i poslednja premijera "Ona će doći" - izum Giše Bogunovića, čoveka koji je iz svog filozofskog koncepta ponudio materijal za koji je smatrao da može komunicirati u okviru koji zadaju takozvane pozorišne forme. Iako se katkad ozbiljno postavlja pitanje granica onoga što jeste i što nije teatar, desilo se da je ovaj projekat, iako pre jedna otvorena rasprava, potpao pod kategorije pozorišnog. (...)
Pored teksta Giše Bogunovića, koji hoće i zapravo u pitanje dovodi svaku konvenciju, glumci, odnosno učesnici i protagonisti cele zamisli, znatno (a nisu svi u profesionalnoj vezi sa glumom) svojom autentičnošću upućuju na povoljno raspoloženje. Događaj sasvim svetskih, urbanih naznaka u kojem ironija ima glavnu reč povodom "predmeta rasprave" i koji muziku uzima (po ugledu na stanje iz života) za moćno sredstvo saopštavanjablizu je trenutka u kojem će gledalac zaboraviti da iz prvog (gajbu na kojoj sedi) prenese u drugi čin kako bi zapravo stojeći ili u hodu shvatio da može i sam da kaže nešto u prilog ili povodom 'njenog dolaska'."
Branka Krilović, "Sve je u pitanjima", Nedeljna Borba", 21-22. maj 1983.
Slobodan Giša Bogunović, "Petak dvanaesti", pozorišna predstava "Nove osećajnosti"
Ovaj tekst pun mladalačkih strepnji, samosažaljenja i samoironije, filozofskih i egzistencijalnih samoispitivanja, protumačio je Ljuba Todorović, mladi glumac gipkih pokreta, raznoliko u prilazu, nadahnuto, u nekoj čudnoj kombinaciji ličnosti Jozefa K. i Čaplina. U svemu tome pomogao mu je reditelj od ukusa, sam pisac Giša Bogunović, autorova muzika i dobro snimljeni zvuci, kao i veoma stilizovani slajdovi bliski dizajnu ove dekade (...)
Jovan Ćirilov, "Politika" 16. jul 1984.
Monografije
